Карактеристике природног окружења и комфора нашег насеља пре свега дефинише његов положај, како у географском, тако и у урбанистичком смислу:
- географски положај – на ободу зелене равнице, у пространој долини реке Саве
- урбанистички положај – на крајњој југозападној страни града.
Карактеристике природног окружења и комфора нашег насеља:
Осунчаност и природно светло у становима – С обзиром да лежи на великом равном платоу Новог Београда, без природних препрека које би бацале сенку, насеље је окупано сунцем током целог дана. Ово обезбеђује и више него довољно природног светла у становима.
Бука – Шум уобичајене градске вреве завршава се на 500 метара од нашег насеља па су највећи извор загађења буком авиони који у овој зони слећу на Београдски аеродром „Никола Тесла“ код Сурчина (слично као на Бановом Брду).
Ваздух – Како наше насеље није у ширем појасу сасвим окружено другим стамбеним блоковима и асфалтом, већ се налази на рубу града према равници подручја канала Галовица, овде постоје блага струјања и током најврелијих дана јер се ваздух неравномерно загрева са једне и са друге стране насеља. Ноћи крај зеленог појаса су такве да и током летњих ноћи омогућавају потпуно хлађење стана за нови дан. Са друге стране, ветрови нису јачи него у другим деловима града.
Ветрови – На овом сајту можете пратити ветрове у Србији (и целом свету) у реалном времену.
Загађење ваздуха – Када се из нашег насеља погледа ка околини, не може се видети онај карактеристичан жути облак који бди над Београдом у виду загађења честицама прашине, смога, дима. Термоелектрана Никола Тесла (ТЕНТ), удаљена око 20 километара ваздушном линијом може да се види сасвим јасно, или кроз измаглицу влаге реке Саве, што говори о квалитету ваздуха у подручју нашег насеља.
Загађење светлом – Мање познат, али ипак важан тип загађења и је ноћно загађење светлом у градовима. Оно се најлакше препознаје по погледу у небо. Што мање звезда видите – загађење је веће. То заправо светла града осветљавају честице прашине у ваздуху и тај „невидљиви светлосни облак“ спречава вас да видите звезде. Код нас у насељу тога нема. Или има, у минималној мери колико мора бити у граду.
U intervjuu na jednoj televiziji komsinica nase ulice takodje iznela svoje primedbe na buku o kojoj sam pisao.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Evo na BgHronici prica o naselju Ivan Ribar,starija gospodja u intervjuu pomenula buku o kojoj sam takodje pisao… :D
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Evo i o vazduhu par reči.
Vazduh u Ivana Ribara 5x gori nego onaj u pančevu,doduše samo u večernjim satima.
Ja razumem da ovi iz „divljeg naselja“ moraju da pale nesto uveče da rasteraju zmije,pacove,komarce…
Ali toliko guma i plastike da zagade ceo kraj za celo veče je posebna priča.Još „smrdljive zgrade“ ko zna kako utiču na okoliš..
Fantastična atmosfera ma koliko je mi hvalili :)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ti si neki, mnogo nesrecan covek…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ti si neki psiholog,psihijatar izgleda…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Buka je blagorečeno nepodnošljiva.1 tu su tu avioni sa mlaznim motorima koji 100tinak m (+ -) grme iznad bloka.2 plinara takodje na 100m(+ -) koja svake zime „šišti“ i proizvodi jaku buku.3 autobus 89 kada prodje po koji „krš“ od autobusa (khmm svi su krševi) stvara veliku buku.4 djubretari u 1,2,3 ujutru koji kao da demoliraju metalne kante.5 uveče kad je smanjen intezitet saobracaja pa svako ko prolazi,prolazi punim gasom pa se cuje kao da autoputom obilaze 3ćom trakom ( ili kao da poleću svejedno ) I naravno ne tako cesto kao ranije ali s vremena na vreme romi kad se napiju pa upregnu konja,kola i puste muziku do daske i pale policiske sirene a policija im ne moze ništa…Eto toliko o buci.Mada bilo je i gore dok je na mestu sada „novih zgrada“ bilo ogromno … naselje.
Свиђа ми сеСвиђа ми се