Допис Института Винча о отровним зградама – Рушити!

Крајем августа 2015. године Институт Винча је по захтеву адвоката зграда 2, 4, 5 и 6 доставила допис за појашњење детаља у вези са ангажовањем и решењима Винче на које се ГДС позива месецима када прича о „санацији“ отровних зграда 1 и 3 у нашем насељу. А истина сасвим негде другде… Доносимо цео допис – препис и оригинал.

Напомена: Овај допис у рукама је имала и чувена Рада из Београдске хронике када је угостила г. Петровића из ГДС, у емисији која је уклањана са сајта Јутјуб, слично као и чувена епизода „Фекетић“.

dopis-vinca-otrovne-zgrade-sanacija-blokce-72

Институт за нуклеарне науке Винча

Лабораторија за физичку хемију 050

У Винчи, 21.08.2015.

Поштовани,

Поступајући по захтеву и усмено постављеним питањима на састанку одржаном 19.08.2015. поводом захтева, достављам следеће информације:

1. Под бројем 1897/1 од 11.09.2014. године, у архиви Института Вична заведен је Елаборат са резултатима испитивања у циљу недвосмисленог утврђивања узрока појава непријатног мириса на локацији у ул. Милеве Ајнштајн, а не пројекат санације који је ГДС саставила. Институт Винча није потписник овог пројекта, због неслагања у извођењу процеса деконтаминације, иако су инжењери ГДС-а долазили на консултације код сарадника Института по овом питању. Процес деконтаминације загађених зидова није могуће предвидети на начин који је могуће предвидети санацију грађевинским радовима, што је уобичајена инжењерска пракса.

2. Сарадници Института Винча су више пута образложили немогућност потписивања пројекта санације Грађевинској дирекцији Србије и постојао је захтев за израду Програма деконтаминације са стручним тимом више институција и појединаца, који није уговорен.

3. Институт Винча није имао и нема закључен уговор о санацији и деконтаминацији зграда са ГДС.

4. Институт Винча даје и може дати гаранцију, само за површине над којима је извршен процес деконтаминације органских загађивача, односно оних површина које инвеститор адекватно припреми за рад и омогући услове за процес.

5. Непокретности где је Институт Винча вршио/врши надзор и/или деконтаминацију заведени су у архиви под дел. бр. УГ050/10:30/4/15, бр. УГ08/10:15/10/14, бр. УГ05/14:05/9/14, бр. УГ050/4:27/2/15. Деконтаминација ових објеката рађена је након објављивања Елабората. Локације су медијски пропраћене и познате, а једна од њих је Банка матичних ћелија Института за мајку и дете на Новом Београду.

6. Процес деконтаминације бетонских површина на спољнем делу зграде је могуће урадити уколико постоје технички услови обезбеђивања простора. Озок који је једна од активних компоненти процеса хемијске деконтаминације не сме напустити простор у коме се деконтаминација врши.

7. Израда студије која даје меру утицаја на згдравље људи под утицајем одређених фактора, подразумева вишегодишње, а неретко и вишедеценијско мултидициплинарно истраживања и преиспитивање. Такав трошак се тешко може проценити и предвидети.

8. Потенцијални процес деконтаминације зграда 1 и 3, односно одговор на питање да ли их је могуће деконтаминирати тако да се обезбеди нормалан живот станара, јесте да свака бетонска површина (осим хидрофобних бетона) којој инвеститор обезбеди приступ може бити деконтаминирана. Трајање поступка зависи од припреме, састава бетона, локације површине, нивоа загађености. Иницијални циклус траје 5-7 дана. Површине на којима анализе покажу да је остало загађење се раде поново. Најдуже време трајања у досадашњим деконтаминацијама је било 3 циклуса по 7 дана. Не може се одредити унапред колико ће бити потребно времена, односно циклуса процеса, самим тим ни количина хемије којом се третира бетон, заштитна опрема, број дневница обучених лица за третман, итд. Нити су сви бетони исти, нити упијају хемијска средства истом брзином. Од тога у многоме зависи број третмана у току једног циклуса. Број третмана зависи и од броја употребљених лампи, јер лампе када су у великом броју развијају високу температуру, па се мора третман прилагодити и овој чињеници. У току процеса  неопходно је имати добру комуникацију са извођачем припремних грађевинских радова. Дежурства одговорних електричара, тесара, монтажера, спремност да се у свако доба дана и ноћи изађе на терен по потреби. На свим локацијама на којима је Институт Винча радио, је постојала апсолутна спремност инвеститора да изађе у сусрет захтевима Института Винча, захтевима станара, постојало је међусобно поверење и стрпљење. На локацијама на којима ово није било могуће остварити, деконтаминација није извршена до краја и Институт Винча није издао позитивне извештаје нити дао гаранције за третиране површине.

Институт Винча ради као донацију Банку матичних ћелија Института за мајку и дете (ИМД), и ту нема опттерећености у смислу рокова и спровођења процеса деконтаминације. Томе је помогло и предузеће Зорка Шабац која је донирала водоник пероксид. Поред тога, приватне фирме које су изводиле радове на ИМД, су урадиле припремне радове и све остале пратеће радње без надокнаде, а стално су на локацији и техничко руководство ИМД.

Поређења ради, у насељу „Др Иван Рибар“ је загађено око 15.000 квм, ИМД има око 300 квм загађеног бетона. Извођач радова је донео доказ да је на том градилишту, ИМД, користио оплатол друге фирме а да је загађење пренето само оплатом. Међутим, иако загађење спада у неко средњег нивоа, у поређењу са онима са којима смо се до сада сусретали, бетон је веома тежак за рад, као и локација самог бетона (високи неприступачни стубови и греде). Уместо планираних месец дана, радови тамо трају 4 месеца и приводе се крају.

9. Због свега изложеног, као и због тога што је притисак станара, услед неповерења у ГДС велики, сматрам да је најбоље решење за насеље „Др Иван Рибар“, да се зграде 1 и 3 третирају „јачом“ хемијом (која спада у брз и ефикасан процес, али није примењив за поновно усељавање станара), а потом сруше, или да се у току рушења адекватно хемијски третирају/деконтаминирају мокрим поступком, тако да (се) прашина и ситне честице које носе загађење не расипају по целом насељу. Такав предлог је изнет ГДС и такав поступак је могуће временски и финансијски у потпуности предвидети.

Као друго решење видим градњу нових зграда, с тим да зграде 1 и 3 одстну низ година неусељене. Треће решење које подразумева деконтаминацију коју би спровео/водио, Институт Винча не видим, нити ме је ико из ГДС-а у последњих пола године контактирао по том питању.

Др Милица Марчета Канински

Оригинал дописа Винче можете преузети на линку овде.

Advertisements

One thought on “Допис Института Винча о отровним зградама – Рушити!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s