Отровне зграде, отпадна уља, Оплатол и закони Србије – Науљи ме, жено!

Да ли је заиста тачно да за проблем отровних зграда нико није крив зато што Србија нема одговарајуће прописе (тврдња министарке грађевине) којим је могао бити спречен промет и „прерада“ неодговарајућих сировина које су изазвале контаминацију десетину стамбених, пословних и јавних зграда у Србији? Или је просто опет реч о томе да је још један закон „мртво слово на папиру“? Просудите сами…

Иако још нема званично и коначно утврђеног извора загађења у отровним зградама, из изјава ангажованих стручњака, из прегледа градилишта која су контаминирана на истоветан начин, али и из изјава министарке грађевине, реч је о уљу којим се премазују оплате за бетон у току градње, а које је доспело у бетон и ту остало заробљено да лагано испарава.

greasemeupwoman

Уље за ову намену под комерцијалним именом „Оплатол“ у једној серији било је загађено до те мере да није стигло да испари из бетона након скидања оплате и вишемесечног процеса градње, па ни до данас, две године од градње. Сама министарка је изјавила:

Нико га не контролише (оплатол), јер се подразумева да се он даје у оном концетрату који је нормалан, а овог пута је оплатол направљен из рециклираног отпадног уља и очигледно није направљен на прави начин. Убудуће ћу инсистирати да помоћни грађевински материјал има посебан правилник, а да се оплатол нађе као обавезан стандард у градњи…“

Дакле, цео проблем отровних зграда (десетину знаних и пар десетина незнаних), настао је због недостатка прописа контроле отпадних сировина и прераде уља за премаз оплате!

Да ли заиста не постоје прописи на тему отпадних уља? Да ли Србија заиста није имала никакву идеју да промет отпадних уља која су коришћена (и) за Оплатол треба да буде под будним оком надлежних органа и служби?

Наравно да је Србија имала прописе! Наравно да је знала да су отпадна уља веома опасан отпад који мора бити контролисан! И наравно да се опет оглушила, и наставља да игнорише сопствене законе!

Отпадна уља нису никакав егзотичан проблем. Чак и хумористичка цртана серија Симпсони има епизоду у којој домар Вили сакупља отпадна уља из школске кухиње, са чувеном реченицом из те епизоде: „Grease me up, woman!

Укратко о одговорности државе за проблем отровних зграда (ниже у тексту детаљи из овде наведених докумената):

  1. Европска унија нарочиту пажњу поклања управљању отпадом и то је дефинисано кроз: 1) Оквирна директива о отпаду (Директива 2006/12/EC); 2) Измењена Оквирна директива о оптаду (Директива 2008/98/EC)
  2. Управљање отпадним уљима дефинисано је и посебном директивом из децембра 2010. године – Директива о отпадним уљима (Waste Oil Directive 75/439/EEC).
  3. На сајту Европске комисије наводи се да су отпадна уља опасан отпад који Србија кроз Закон о управљању отпадом дефинише као:

    Члан 5, 18) опасан отпад јесте отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и има најмање једну од опасних карактеристика утврђених посебним прописима, укључујући и амбалажу у коју је опасан отпад био или јесте упакован;

  4. Србија је све ове директиве усвојила кроз Стратегију управљања отпадом за период 2010-2019. године (Сл. гласник РС бр. 29/10; основни текст на снази од 15/04/2010, у примени од 15/04/2010) – дакле управо у периоду када се дешава проблем са прометом, дистрибуцијом и применом отровних уља у зградарству познат као проблем отровних зграда. Из Стратегије

    На територији Републике Србије не постоји уређен систем сакупљања отпадних уља…
    У знатно мањој мери је присутно сакупљање и регенерација уља из сопствене производње, као и регенерација уља код приватних предузетника….
    Директивом Савета ЕУ 75/439/EEC се: забрањује поступање са употребљеним уљима које изазива загађивање ваздуха изнад границе утврђене прописима…

  5. Србија је тему отпадних уља дефинисала и кроз Закон о управљању отпадом (Сл. гласник РС, број 36/2009 и 88/2010) који се у Члану 48. бави искључиво управљању отпадним уљима, у ком се, између осталог, вели:

    (Забрањено је) 2) одлагање отпадних уља и неконтролисано испуштање остатака од прераде отпадних уља…
    (Забрањено је) 4) свака врста прераде отпадних уља која загађује ваздух у концентрацијама изнад прописаних граничних вредности…
    Лице које врши сакупљање, складиштење и третман отпадних уља мора да има дозволу, да води и чува евиденцију о отпадним уљима и о количини која је сакупљена, ускладиштена или третирана, као и о коначном одлагању остатака после третмана и податке о томе доставља Агенцији…

  6. И, најзанимљивије од свега – Србија има Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима (Сл. гласник РС, број 71/2010) који, у Члану 4, прописује:
    „Свако кретање отпадних уља прати Документ о кретању опасног отпада, у складу са посебним прописом.“
    (захваљујем се Јелици Крстић која ми је скренула пажњу и на овај документ и члан Правилника)

Како вам сада звучи још једна изјава министарке, довољно бизарна и без свега овде наведеног:

„Ово је ситуација која је потпуно нова за све, није грешка Грађевинске дирекције, државе нити једног човека који је купио стан, десило се.“


 


 

Изводи из докумената:

  1. Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године

  2. Закон о управљању отпадом

  3. Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима

  4. Са сајта Европске комисије о отпадним уљима

Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године (пдф.)

Сл. гласник РС бр. 29/10; Основни текст на снази од 15/04/2010, у примени од 15/04/2010 – На основу члана 10. став 2. Закона о управљању отпадом („Службени гласник РС“, број 36/09) и члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС“, број 55/05, 71/05 – исправка 101/07 i 65/08)

(страна 4, Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године)
Отпадна уља – сва минерална или синтетичка уља или мазива, која су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена, као што су хидраулична уља, моторна, турбинска уља или друга мазива, бродска уља, уља или течности за изолацију или пренос топлоте, остала минерална или синтетичка уља, као и уљни остаци из резервоара, мешавине уље-вода и емулзије.

(страна 28, Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године)
4.5.3. Отпадна уља

Отпадним уљима се сматрају сва минерална или синтетичка уља или мазива, која су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена, као што су хидраулична уља, моторна, турбинска уља или друга мазива, бродска уља, уља или течности за изолацију или пренос топлоте, остала минерална или синтетичка уља, као и уљни остаци из резервоара, мешавине уље-вода и емулзије. Отпадно јестиво уље је уље које настаје обављањем угоститељске и туристичке делатности, у индустрији, трговини и другим сличним делатностима. Према Каталогу отпада, отпадна уља се налазе у више група, али су највећим делом обухваћена индексним бројевима 12 00 00 и 13 00 00.

Не постоје егзактни подаци о количинама генерисаних отпадних уља на територији Републике Србије. Процена је да се годишње троши око 50.000т различитих уља минералног порекла. Осим тога, процена је да се на територији Београда годишње троши око 10.000-15.000т моторних и других уља и мазива.

На територији Републике Србије не постоји уређен систем сакупљања отпадних уља. Капацитети за сакупљање и регенерацију отпадних уља износе око 25.000т/год.

Поједини оператери врше сакупљање и привремено складиштење.

У знатно мањој мери је присутно сакупљање и регенерација уља из сопствене производње, као и регенерација уља код приватних предузетника.

Део отпадних уља се извози на коначно збрињавање, а један део отпадних уља се нелегално сакупља и збрињава, најчешће у енергетске сврхе.

Присутан је тренд пораста организованог сакупљања и преузимања отпадних јестивих уља. Она се најчешће користе за производњу биодизела. Постоје и одређени капацитети за третман уљних емулзија ултрафилтрацијом и накнадно збрињавање насталог уљног концентрата поступком солидификације. Цементаре имају капацитета за коришћење отпадних уља у енергетске сврхе.

Директива Савета ЕУ 75/439/EEC о одлагању отпадних уља допуњена директивама 1987/101/EEC, 91/692/EEC, 2000/76/EC промовише сакупљање и одлагање минералних мазива или индустријских отпадних уља која се не могу више користити за оригиналну употребу.

Директивом се: забрањује поступање са употребљеним уљима које изазива загађивање ваздуха изнад границе утврђене прописима; захтева обезбеђивање сигурног и ефикасног система сакупљања, третмана, складиштења и одлагања отпадног уља; највиши приоритет се даје регенерацији отпадних уља, затим спаљивању уз искоришћење енергије, а најмањи њиховој деструкцији или контролисаном складиштењу; забрањује бацање употребљених уља у површинске и подземне воде и канализацију, као и на земљиште.

(страна 51, Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године)
7.3.5. Отпадна уља

Отпадна уља се не смеју испуштати на земљиште, у површинске и подземне воде и у канализацију. Такође, забрањено је мешање отпадних уља током сакупљања и складиштења са материјама које садрже халогене, полихлороване бифениле, полихлороване терфениле или пентахлорофеноле и са материјама које нису отпадна уља, или мешање са опасним отпадом.

Потребно је одредити пријемна места за сакупљање отпадних уља и успоставити систем сакупљања и третмана. Потребно је обезбедити предуслове да продавац који продаје уље за моторна возила на мало мора на продајном месту да обезбеди преузимање отпадних уља од крајњег купца, који код њега набавља моторна уља, те их мора чувати до предаје сакупљачу, на начин да не угрози животну средину.

Поступци третмана отпадних уља ради поновног коришћења (регенерација и рерафинација) имају предност у односу на коришћење у енергетске сврхе или друге одговарајуће поступке третмана.

Третман отпадних уља односно отпадних јестивих уља може се вршити само у постројењу за третман на начин да се не угрожава животна средина и здравље људи. Потребно је увести плаћање накнаде чији су обвезници произвођачи и увозници свежег – некоришћеног уља, са изузетком јестивог уља, које после употребе постаје отпадно. Накнада ће се користити за сакупљање и третман свих отпадних уља.

Лице које врши сакупљање, складиштење и третман отпадних уља мора да има дозволу, да води и чува евиденцију о отпадним уљима и о количини која је сакупљена, ускладиштена или третирана, као
и о коначном одлагању остатака после третмана и податке о томе доставља Агенцији.

(страна 56, Стратегија управљања отпадом за период 2010-2019. године)

Захтеве из Директиве 75/439/EEC о одлагању отпадних уља потребно је пренети у пропис којим се уређују услови, начин и поступак управљања отпадним уљима.

Закон о управљању отпадом

(Сл. гласник РС, број 36/2009 и 88/2010)

Члан 5

18) опасан отпад јесте отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и има најмање једну од опасних карактеристика утврђених посебним прописима, укључујући и амбалажу у коју је опасан отпад био или јесте упакован;

Управљање отпадним уљима

Члан 48

Отпадна уља, у смислу овог закона, јесу сва минерална или синтетичка уља или мазива, која су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена, као што су хидраулична уља, моторна, турбинска уља или друга мазива, бродска уља, уља или течности за изолацију или пренос топлоте, остала минерална или синтетичка уља, као и уљни остаци из резервоара, мешавине уље – вода и емулзије.

Забрањено је:

1) испуштање или просипање отпадних уља у или на земљиште, површинске и подземне воде и у канализацију;

2) одлагање отпадних уља и неконтролисано испуштање остатака од прераде отпадних уља;

3) мешање отпадних уља током сакупљања и складиштења са ПЦБ и коришћеним ПЦБ или халогеним материјама и са материјама које нису отпадна уља, или мешање са опасним отпадом;

4) свака врста прераде отпадних уља која загађује ваздух у концентрацијама изнад прописаних граничних вредности.

Произвођач отпадног уља, у зависности од количине отпадног уља коју годишње произведе, дужан је да обезбеди пријемно место до предаје ради третмана лицу које за то има дозволу.

Власници отпадних уља који нису произвођачи отпадног уља дужни су да отпадно уље предају лицу које врши сакупљање и третман.

Лице које врши сакупљање, складиштење и третман отпадних уља мора да има дозволу, да води и чува евиденцију о отпадним уљима и о количини која је сакупљена, ускладиштена или третирана, као и о коначном одлагању остатака после третмана и податке о томе доставља Агенцији.

Отпадно јестиво уље које настаје обављањем угоститељске и туристичке делатности, у индустрији, трговини и другим сличним делатностима у којима се припрема више од 50 оброка дневно сакупља се ради прераде и добијања биогорива.

Власници отпадних јестивих уља дужни су да отпадно јестиво уље које настаје припремом хране сакупљају одвојено од другог отпада и предају лицу које има дозволу за сакупљање, односно третман отпадних уља.

Министар ближе прописује услове, начин и поступак управљања отпадним уљима.

Правилник о условима, начину и поступку управљања отпадним уљима

(Сл. гласник РС, број 71/2010)

Члан 1

Овим правилником прописују се услови, начин и поступак управљања отпадним уљима која су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена.
Одредбе овог правилника не односе се на управљање отпадним уљима која садрже халогене, полихлороване бифениле (ПЦБ), полихлороване терфениле (ПЦТ) или пентахлорофеноле изнад 50 мг/кг.

Члан 2

Изрази употребљени у овом правилнику имају следеће значење:

1) отпадна уља јесу сва минерална или синтетичка уља или мазива, која су неупотребљива за сврху за коју су првобитно била намењена, као што су хидраулична уља, моторна, турбинска уља или друга мазива, бродска уља, уља или течности за изолацију или пренос топлоте, остала минерална или синтетичка уља, као и уљни остаци из резервоара, мешавине уље-вода и емулзије, у складу са законом којим се уређује управљање отпадом (у даљем тексту: Закон);

11) лице које врши третман отпадних уља јесте правно лице или предузетник који има дозволу за обављање наведене делатности, у складу са Законом;

13) поновно искоришћење обухвата поступке којима се добијају нови производи процесима регенерације и другим процесима и/или се омогућује поновна употреба и/или директно сагоревање у постројењима за инсинерацију или за добијање топлотне енергије (у даљем тексту: третман отпадних уља);

17) трговац јесте физичко или правно лице које продаје минерална или синтетичка уља или мазива крајњем кориснику.

Члан 4

Свако кретање отпадних уља прати Документ о кретању опасног отпада, у складу са посебним
прописом.

Сајт Европске комисије о отпадним уљима

Waste > Waste oils

Waste oils are hazardous waste as they display some hazardous properties. Waste oils that are found in rivers, lakes and streams threaten aquatic life. Indeed, a litre of waste oil can contaminate a million litres of water. Furthermore, severe soil contamination can result from waste oils being left on the ground.

Waste oils are governed by the Waste Framework Directive 2008/98/EC, especially by Article 21, which stipulates that Member States shall take the necessary measures to ensure that

(a) waste oils are collected separately, where this is technically feasible;

(b) waste oils are treated in accordance with Articles 4 (waste hierarchy) and 13 (protection of the environment and human health);

(c) where this is technically feasible and economically viable, waste oils of different characteristics are not mixed and waste oils are not mixed with other kinds of waste or substances, if such mixing impedes their treatment.

The Waste Oil Directive 75/439/EEC was repealed as of 12 December 2010.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s