Квиз за новинаре: Колико знаш о скандалу отровних зграда?

Поштовани запослени и слободни уредници и новинари дневних, недељних, месечних или интернет издања, пре него што (опет) некритички пренесете саопштење владе и ГДС-а, без коментара друге стране, пред вама је квиз од 40 питања – Решите га у потпуној анонимности и сазнајте колико сте заиста информисани о милионским размерама скандала отровних зграда у Београду и Србији!

Свако ко зна одговоре на преко 20 питања може се сматрати веома информисаним, а свако ко сме да упути бар једно од ових питања на праву адресу, и да инсистира на провери одговора, на добром је путу да се може назвати новинарем.

А ако знате одговоре на преко 50% питања имамо још пар питања за вас – где сте то објавили? Ако нисте – када ћете? Ако никад – знате ли бар зашто?

kviz-novinari-mediji-otrovne-zgrade

Напомена: Пре него што пренесете било каква саопштења владе, министарства, министарке и ГДС-а прослеђена овим поводом, запитајте се да ли у тим саопштењима постоје одговори на нека од ових 40 питања. А има их још много више, ко сме да пита…

Пар уводних питања за загревање:

  • Зашто су, након шест месеци испитивања и тражења решења, разматрања разних метода санације, у децембру 2014. године ГДС и влада Србије одустали од санације, одлучили да руше зграде, и на то се обавезали потписивањем уговора са станарима?
  • Ако је санација ипак могућа, колика је штета, и ко одговара за њу, зато што је ГДС у међувремену беспотребно плаћао 10 месеци комуналије за празне станове и изнајмљивање станова за исељене станаре од 7 евра по квадрату стана који су напустили због отрова?
  • Ако министарка Зорана Михајловић последњих недеља стално понавља причу о „решењима“ која су понуђена станарима, зашто је посредовала у потписивању уговора о рушењу? Зашто само то, уговором потврђено решење, сада не долази у обзир? И чему служе нови предлози владе и ГДС-а ако је њихов предлог о рушењу већ прихваћен и потписан пре 8 месеци?
  • Колико тачно уговора на годишњем и месечном нивоу грађани Србије треба да потписују са ГДС-ом и владом Србије? Које су гаранције да ће било који потписан уговор бити испоштован? Чему уопште уговори служе ако могу без последица једнострано да се раскидају кад год једна од страна тако одлучи, макар та страна били и ГДС и влада Србије?

Квиз за новинаре
о случају „Отровних зграда“

  1. Да ли је и када позвано на одговорност руководство и запослени у ГДС-у који су оштетили, и настављају да оштећују, преко 1.000 породица купаца станова само за последњих пет година у насељима Степа Степановић, војводе Влаховића и Блок 72?
  2. Постоји ли неки објективан разлог због ког ГДС није у стању ниједан пројекат да изведе од почетка до краја према оном плану који је представљен купцима станова?
  3. Шта би се десило са приватним инвеститором који промени план на основу ког је продавао некретнине (случај Степа), или подигне зграду на клизишту (случај војвода Влаховић), или подигне зграду из које се иселе сви станари због изложености отровним супстанцама (Блок 72)?
  4. Зашто ГДС може самоиницијативно да планира и покреће градњу зграда на већ дефинисаној парцели на којој своје некретнине има још преко 500 власника (Блок 72)?
  5. Зашто је Градски секретаријат за заштиту животне средине града Београда тражио додатну документацију и мерења од ГДС-а да би дао дозволу за градњу нових зграда на истој парцели?
  6. Да ли је ГДС извршио додатна мерења и доставио Секретаријату тражену документацију?
  7. Ако је премаз за оплату, производ под комерцијалним именом „Оплатол“ означен као кривац за тровање зграда (по тврдњи Винче, министарке грађевине, итд), да ли ће произвођач сносити последице?
  8. Ако је произвођач набавио неодговарајућу сировину за свој производ, да ли ће сносити последице онај ко је предао/продао сировину која се рачуна као отпад, за даљу прераду и употребу?
  9. Ко је све одговоран у ланцу контроле због тога што се отровни производ нашао у продаји и у употреби – од произвођача, преко инспекција, па до надзора на градилишту?
  10. Да ли ико зна које количине „Оплатола“ су направљене на овај начин, и на која градилишта, у ком временском интервалу, и колико тачно количински је послато и остало у бетону?
  11. Да ли је ико израчунао овако насталу штету која се мери у десетинама милиона евра, будући да је почетна штета само у Блоку 72 преко пет милиона евра?
  12. Да ли су државни органи направили попис потенцијално опасних објеката затрованих „Оплатолом“?
  13. Ако јесу, да ли је та листа затрованих објеката објављена јавно, када и где?
  14. Који су све објекти затровани – пословни, стамбени, јавни, угоститељски, итд?
  15. Колико је затровано нових а колико реконструисаних објеката?
  16. Када су отровне супстанце откривене у којој су фази били објекти – груби радови, сива фаза, завршни радови, пре или после добијања употребне дозволе, или када су објекти били пред усељење, или након усељења?
  17. Да ли су затровани објекти само у Београду, или и у другим деловима Србије?
  18. Да ли су потенцијални купци упозорени на проблем у отровним зградама у којима желе да купе некретнину?
  19. Ако нису, ко ће сносити последице и трошкове настале материјалне и нематеријалне штете за купца?
  20. Шта се дешава са купцима затрованих станова у стамбеним зградама приватних инвеститора?
  21. Шта се дешава са штетом која је настала и узградњи банке матичних ћелија која је такође затрована на овај начин?
  22. Ако разни стручњаци тврде да може да се изврши површинска санација, када и где су спроводили ову врсту санације, са каквим резултатима, или на које се примере из светске праксе позивају?
  23. Који су конкретни кораци преузети за ових годину и по дана да се овако нешто не понови?
  24. Да ли су донети нови прописи и стандарди, нове процедуре и обавезне контроле које треба да спрече ново тровање нових и реконструисаних објеката?
  25. Ако је град Београд дао земљиште ГДС-у на име тога што ће добити 80 станова, шта се дешава сада са тим становима?
  26. Да ли ће град Београд добити својих 80 станова и у којим зградама – у напуштеним отровним или у онима чија градња се планира на истој парцели?
  27. Коме је град Београд наменио тих 80 станова и по којој цени, јер, овде није реч о социјалном или непрофитном становању већ о становима са комерцијалном ценом, то јест, град Београд је дао земљиште које припада свим Београђанима и који су то Београђани који ће моћи да их купе/добију?
  28. Да ли ће град Београд пристати на станове у отровним зградама, и коме ће понудити те станове?
  29. Зашто се град Београд још увек није јавио поводом целог проблема отровних зграда јер су овде директно угрожени интереси Града?
  30. Зашто се општина Нови Београд није заинтересовала за цео проблем с обзиром да се овде ради о преко 700 станова са преко 1.000 грађана Новог Београда?
  31. Ако су индекси заузетости парцеле, грађевинска линија парцеле, и број паркинг места, тренутно искоришћени на ивици максимума, како је могуће да ГДС добије дозволу да гради две нове зграде на парцели?
  32. Да ли је могуће да Дирекција за саобраћај прихвати предлог ГДС-а да се недостајућа паркинг места (због изградње две зграде на паркингу), надокнаде паркинг местима која су предложена да се налазе ван оквира парцеле?
  33. Да ли је овакво решење за постизање траженог броја паркинг места за нове пројекте пракса у Београду и за приватне инвеститоре – да законом прописани број паркинг места могу да остваре и на јавним површинама?
  34. Шта тачно значи изјава министарке у којој се каже да „нико није крив“: ни ГДС, ни држава, ни „грађани који су купили станове“, и да се ово „просто десило“?
  35. Ко треба да стане у заштиту грађана ако влада Србије, и ГДС као државна фирма, путем Танјуга као државне агенције, једнострано пласирају потпуно различите информације у јавност од оних које износе на разговорима са станарима отровних зграда?
  36. Која је разлика међу информацијама које влада и ГДС пласирају у медије у односу на оне које саопштавају у директним разговорима са станарима отровних зграда?
  37. Одакле влада и ГДС црпе логику и лигитимитет за тврдњу да су њихове понуде (заменски станови, станови у насељу Степа Степановић, раскид уговора уз губитак статуса купца првог стана и права на повраћај ПДВ-а, итд) фер према грађанима који су куповали одређене станове, на одређеној локацији, са одређеном орјентацијом, на одређеном спрату?
  38. Да ли то значи да сваки продавац има право да потрошачу једнострано понуди, и примора га, да прихвати производ који је више или мање „сличан“ оном који му је продао са скривеном маном?
  39. Колико је тачно закона прекршено у целом овом случају по основу људских права, права потрошача, својинских и имовинских права, права на информисање, итд?
  40. Колико су пута медији објавили саопштење из владе, министарства грађевине и ГДС-а, а пренето путем Танјуга, без аргумената супротне стране, односно станара отровних зграда, и станара који остају да живе у окружењу отровних зграда?

Поделите овај текст и пратите Блокче72 на Фејзбуку!

blokce72-fejzbuk-stranica

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s